VTodorovic

Naš sve bolji drug Metallica

2012-05-09T02:08:00.001+02:00

Metallica je sinoć u Beogradu, na Ušću, razvalila. Koncert je bio mnogo žešći i glasniji nego pre osam godina na stadionu JNA, Partizana, kako li se već zvao tad.

Nakon početnog legendary hits seta: Hit The Lights / Master of Puppets / For Whom The Bell Tolls / Battery, među koje se neočekivano ubacila i poslastica The Shortest Straw, odsvirali su kompletan Crni album.

Lars, crazy guy, objasnio je na kraju Hetfild. On je smislio da album sviraju obrnutim redosledom pesama.

Wherever I May Roam mi je bila najupečatljivija, kao i na albumu. Mislim da je na njoj publika dobila pohvalu od Hetfilda usred pesme, great singing, Belgrade. Of Wolf And Man takođe moćno zvučala. I sve ostale. Odličan album, i nakon 20 godina. Moćno (i setno?) je bilo slušati sve te pesme. Verovatno je i bendu bilo zanimljivo da ih svira, umesto uobičajenih greatist hits izbora.

Hetfild je na sebi tokom većeg dela koncerta imao Motorhead prsluk. Kirk kosmat kao i u spotovima, samo sad prosed. Lars na kraju kao da je obećao da će Metallica ponovo doći u Srbiju. Predlažem da sledeća bude Kill 'em All turneja. Ostali albumi u celosti bi verovatno bili naporni.

I još nekoliko sličica:

- Točeno pivo 250 dinara, limenka čak 300. Jedino što bi moglo da opravda takve cene mogla bi da bude želja organizatora da smanji rizik od napijanja publike. Ako to nije razlog, onda je čist bezobrazluk u pitanju.

- S druge strane, pohvalno je što je koncert počeo otprilike u vreme koje je preko medija i najavljeno. Zvuk odličan.

- Kad je sve bilo gotovo, obližnja simpatična grupica je skandiranjem pokušala da izdejstvuje još jedan bis. Fade To Black, Fade To Black... Kad bend nije izašao, rekoše - pičke...

- Na izlasku smo svedočili kolektivnom olakšavanju u Dunav.

- A videh posle na Tviteru da je tviterašu Draganu Šormazu (iz one stranke isterivača đavola?) koncert bio dosadan.

Eto tako društvo, pa u komentarima dodajte svoje utiske i ispravite ako sam šta pogrešno preneo. Posle Crnog bile još Fuel, One i Seek&Destroy.

Knjižara "Sajam knjiga", šta kupiti

2011-10-16T11:36:00.000+02:00

Beogradski sajam knjiga 2011 počinje, moglo bi se nešto kupiti, valja nove knjige pročitati pa na police smestiti. Koje? Zamolio bih vas za preporuke, u komentarima. Zauzvrat, evo knjiga koje sam ja nedavno pročitao i mogu da preporučim. Morske su, ali sigurno idu i van sezone.

NIK HORNBI - DŽULIJET
Jeste laganica, ali duhovita, moderna, s puno muzike. Lik obožava staru rok zvezdu za koju niko ne zna gde je i šta sad radi, njegova žena ne podnosi to obožavanje ali to ne shvata, onda ona napusti lika, upozna zvezdu i sve tako uvrnuto i zabavno, sa dosta momenata prenetih iz savremenog realnog života, što je po mom mišljenju jedna od velikih Horbijevih prednosti. Nije baš kao High Fidelity, Sve o dečaku ili Kako biti dobar, ali mnogo bolje od Dugog puta do dna. Izdavač je Alnari.

RAZNI AUTORI - ZVUČNI ZID
Dvadeset sedam tekstova, priča, stvarnosti i fikcije, inspirisanih muzikom. Autori su ex-YU pisci, novinari, muzičari, uglavnom iz Hrvatske. Otprilike polovina mi je bila zanimljiva. Omiljeni tekst: Ante Tomić piše zašto ne voli Radiohead, Depeche Mode, U2. Voli da muzika bude bar malo duhovita, da autori sebe ne doživljavaju preterano ozbiljno kao ovi. Navodi sopstvenu listu deset duhovitih r'n'r pesama, uz obrazloženja. Tu su Wilco - Heavy Metal Drummer, Ramones - KKK Took My Baby Away, Dylan - Motorpsycho Nightmare... Zašto ove i koje su ostale, pročitajte. Izdavač VBZ. Kao i većinu ovde pomenutih knjiga, dobio sam je na poklon, a poklonodavka ove je ideju dobila na blogu Prešlicavanje.

IVO ANDRIĆ - PRIČE O MORU
Tematska zbirka, a ima ih još pet - beogradske, o osobenjacima i malim ljudima, sarajevske, turske, o selu. Najstarija od izabranih o moru je iz 1923, najskorija iz 1976. Sve su mi bile dobre. Poslednjih dvadesetak stranica posvećeno je hronologiji života i rada Ive Andrića - veoma, veoma zanimljivo! Izdala Laguna.

KENET VAJT - KUĆA PLIME I OSEKE
Čovek se sa ženom preselio u staru kuću van naseljenog mesta na obali Atlantskog okeana u Bretanji. Piše o svojim danima tamo. Smireno, nepretenciozno, neuobičajeno i neobično, a iznenađujuće komunikativno. Jedna "pametna" knjiga. Evo i poetskijeg prikaza od mog. Izdala Geopoetika.

KURT VONEGAT - GALAPAGOS
Pametnije od Vonegata, međutim, ne može. S tim što je kod njega sve prožeto i cinizmom. No, zato ga i obožavamo. Sticajem okolnosti poslednje preživele jedinke čoveka završavaju na Galapagosu. One nastavljaju vrstu koja postepeno mutira. Pripovedač je smešten milion godina u budućnosti. Uzbudljivo i mračno. Knjigu je izdao Beli put, ali im sajt ne radi pa nisu linkovani.

Bonus neka bude "Život", autobiografija Kita Ričardsa. Jednostavno rečeno, istorijski dokument, baš kao i ovih godina izdate "Hronike" Boba Dilana i Kleptonova autobiografija.

Sajam knjiga Beograd je tu, komentari su dole, dajte neku ideju šta da se nabavi.

Novi put Žabljak-Risan

2011-07-16T11:36:00.003+02:00

To mu je naziv, iako zapravo povezuje mesta Žabljak i Lipci (kod Risna). U narodu je poznat i kao "autoput" Žabljak-Risan, bar sudeći po tome kako ga je nazivalo hotelsko osoblje na Žabljaku, kao i gazdarica jedne kafane na samom putu.

Autoput nije, ali odličan magistralni jeste. Hajde što je nov pa nema oštećenja, nego je čisto zadovoljstvo voziti njim zbog predela kroz koje prolazi, a i do Boke se od Žabljaka stigne za dva, dva i po sata. Serpentina ima samo na jednoj deonici.

Toliko je nov da su sredinom juna, kada sam tim putem vozio u oba smera, mnogi saobraćajni znaci imali samo stub, bez table. Saobraćaja skoro da uopšte nije ni bilo, verovatno zbog nedostatka informacija o završetku puta u medijima. Do mene je informacija došla usmeno, a tražeći tada detalje na Internetu jedva sam našao neke šture poluinformacije. Međutim, juče je put i zvanično otvoren, pa će verovatno da postane popularniji, a i emisija SAT se pre dve-tri nedelje pozabavila ovom temom.

Ja se ovom prilikom izvinjavam svim eventualnim čitaocima, putnicima za Crnu Goru koji su u međuvremenu otputovali kanjonom Morače, što nisam ranije na ovaj skroman način doprineo vidljivosti novog puta. No ima još mesec i po dana leta, pa zato u Prijepolju, ovog puta skrenite ka Pljevljima.

P.S. - ovi
Pohvaljujem i zahvaljujem se crnogorskoj policiji što mi za prekoračenje brzine od 15-ak kilometara na sat na jednoj pustoj, bezazlenoj deonici pred Žabljakom, nije naplatila kaznu niti uzela mito, već sam prošao sa opomenom. Svidelo mi se i što je disciplina u saobraćaju u Crnoj Gori znatno veća nego što je bila ranije, a neuporedivo bolja od trenutne u Srbiji, gde vlada opšta nekultura. A more... Mesto u kojem sam bio, na poluostrvu Luštica na početku Boke, to je za poseban post, možda kad zazimi...

Jelen So Live (sinoć u Somboru - Jelen Live turneja)

2011-05-15T12:17:00.000+02:00

Opšti utisci: optimalan redosled bendova, u skladu sa dobro pretpostavljenim interesovanjem publike - Blokaut, Velik Prezir, KKN, Obojeni program, Darkvud dab; svaki bend svirao po 40-ak minuta, a pauze između njih sasvim podnošljivih 10-15; Darkvudi nešto duže od ostalih, oko sat vremena; ljudi bilo poprilično, recimo 300-500, i nisu bili potpuno umrtvljeni kako to ume da bude na mnogim koncertima; ozvučenje ne baš najbolje, nijednom bendu sa dve gitare obe se nisu istovremeno čule kako treba, basovi nedefinisani i nedovoljno duboki, ali sve u svemu dovoljno dobro i glasno da može da se uživa u muzici; plejliste kombinacija starih i novih hitova; na štandu sa strane mogli da se kupe diskovi za 400 dinara; koncert na otvorenom, u atrijumu Gradske kuće, ambijent odličan, vreme toplo i vedro; i sledećeg vikeda u Somboru ima svirka, nastupa Aca Lukas.

Block Out
Nažalost nisam ih video, iako volim taj bend. Divan dan u Somboru nudio je brojne izazove.

Veliki prezir
Oko 9.30 Block out su već bili završili, a na bini se za svirku pripremao Veliki prezir. Ceo događaj je verovatno počeo otprilike kao što je i najavljeno, posle 8.30. Pohvale za organizatora, u borbi protiv odvratne prakse da koncerti u Srbiji počinju i dva sata nakon zvanično objavljenog termina. Kole sa šeširom, gitarista sa frizurom, ali pojačani stajling ih nije sprečio da imaju odličan nastup. Publika je najbolje reagovala na stare pesme, koje sada zvuče mnogo žešće nego tih davnih godina.

Kanda Kodža i Nebojša
Najtopliji i najemotivniji nastup sinoć. Šteta što se jedna od dve gitare nije bolje čula. Oliver najbolji pevač od petorice koji su sinoć posetili zapad Bačke. Rekao da su pesmu, da li "Prekidi stvarnosti", da li "Deveti život", prvi put uživo odsvirali baš u Somboru, još dok nije bila potpuno završena. Publika sve vreme njihove svirke igrala, pevala, aplaudirala, dovikivala. Nekoliko pesama sa "Igračke plačke".

Obojeni program
Auuuu! Očigledno sam propustio da ranije primetim da Obojeni program sada nastupa u postavi vokal + bubanj + dve bas gitare. Zvučali su žestoko i izvanredno! Što reče jedan moj drugar sinoć, somborskim slengom: "K'o nadrkana Disciplina". Jedini su od bendova imali specijalan efekat u vidu kiše koja je počela sa prvim taktovima "Kad se neko nečem dobrom nada", a prestala pred kraj pesme. Ne znam šta bi bilo da je kiša nastavila da pada, jer bina nije bila natkrivena, i ovo malo što je padalo po pojačalima delovalo je opasno.

Darkwood Dub
Fenomenalni, kao i na svakom od prethodnih, pretpostavljam 20-ak, njihovih koncerata na kojima sam bio. Publika od prve pesme razmrdana, za razliku od pre par godina, na samostalnom koncertu Darkvuda u Somboru, u bašti De Sola, kada joj je trebalo oko sat vremena da se opusti i prepusti. "Nešto sasvim izvesno" zvučala odlično i bez Bisere Veletanlić.

Kao što možete zaključiti, ovaj somborski zet se sinoć odlično proveo. Utisak jutros dodatno pojačan ribljim paprikašem.

p.s. naobećavao sam se na ovom blogu o tome šta će biti "sledeći tekst", do sada nijedna najavljena tema nija zaista bila sledeća, ali sve će se to napisati...

Vanredni post - Den Haag

2011-04-16T08:35:00.004+02:00

Nakon jučerašnje spektakularne presude u Hagu, Srbima iz Srbije valjda niko više nije dužan (osim NATO-a, Albanaca i generalno, međunarodne zajednice), pa ćemo konačno početi da se i kao pojedinci i kao društvo ponašamo odgovorno i mudro, u malim i velikim stvarima. Mada, sumnjam...

Korisno: datumi svih koncerata

2011-04-05T20:55:00.001+02:00

Da mi je neko pre 15 godina rekao da ću do 2010. po dva puta uživo gledati Boba Dilana, Leonarda Koena i Igija Popa, da ću biti na koncertima Pearl Jam-a, Pixies-a, Lu Rida, Roberta Planta, treba li nastavljati ovu rečenicu...

Sada, ne zamerite na pretencioznom naslovu. Korisno je pre svih meni, jer sve češće ne uspevam da se setim ni koje godine je bio koncert nekog stranog benda na kom sam bio, a kamoli kog datuma. Na spisku ih je trenutno 74. Verovatno ste i vi bili na mnogim od ovih koncerata te se nadam da će makar malo biti korisno i vama.

Da je naslov dugačak, glasio bi: "Datumi svih koncerata stranih bendova održanih u Srbiji na kojima sam bio, i nekoliko van zemlje kao bonus". Nisam beležio koncerte bendova iz Srbije, ne bih uspeo da se setim svih. Izostavljeni su i ex-YU, možda u nekom drugom postu.

Ponudio bih i malo zabave, sebi i čitaocima: molio bih lepo da u komentarima ubeležite jedan ili više koncerata o kom bi vam bilo zanimljivo da napišem tekst, prisećanje, ili šta već ispadne. Koncert s najviše glasova biće tema sledećeg posta.

Koliko se sećam, skoro svi ovi koncerti su bili najmanje vrlo dobri, a većina je u stvari bila odlična. Jedini loši po mojoj oceni su bili Sisters of Mercy i Ian Brown, pa ih ne bih nudio za glasanje. I Lemonheads su bili loši, ali su u konkurenciji jer ih je bilo zadovoljstvo gledati. Neki nisu ostavili snažan utisak (Joan as a Police Woman, Kid Kongo Powers, Chemical Brothers...) pa ni oni nisu na glasačkom listiću. Nekih se baš i ne sećam, ili nisam bio na celom koncertu, ali ostavimo sve to demokratiji.

Evo datuma. Ispravke i dopune su dobrodošle.

2011.
Manu Chao, Novi Sad, Spens, 8.4.2011.

2010.

Air, Beograd, Arena, 10.2.2010.

Bad Brains, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 8.7.2010.

Bob Dylan, Beograd, Arena, 6.6.2010.

Eric Clapton and Steve Winwood, Beograd, Arena, 9.6.2010.

Faith No More, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 11.7.2010.

LCD Soundsystem, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 8.7.2010.

Leonard Cohen, Zagreb, Arena, 25.7. 2010.

Suicidal Tendencies, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 8.7.2010.

2009.

Leonard Cohen, Beograd, Arena, 2.9.2009.

Patti Smith, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 11.7.2009.

ZZ Top, Beograd, Arena, 18.10.2009.

2008.

Bob Dylan, Varaždin, Gradski stadion, Radar festival, 13.6.2008.

Dinosaur Jr., Beograd, Stadion Tašmajdan, Jelen Live, 5.9.2008.

Hives, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 13.7.2008.

Iggy & The Stooges, Beograd, Stadion Tašmajdan, Jelen Live, 5.9.2008.

Lemonheads, Beograd, Stadion Tašmajdan, Jelen Live, 6.9.2008.

Manic Street Preachers, Varaždin, Gradski stadion, Radar festival, 13.6.2008.

Marky Ramone, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 13.7.2008.

Ministry, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 13.7.2008.

Paul Weller, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 11.7.2008.

Sex Pistols, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 13.7.2008.

Sham 69, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 11.7.2008.

2007.

Beastie Boys, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 13.7.2007.

Chemical Brothers, Beograd, Arena, 13.6.2007.

Ian Brown, Beograd, Kalemegdanska tvrđava, Jelen Live festival, 8.9.2007.

Jack Oblivian, Beograd, SKC, 15.9.2007.

Prodigy, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 12.7.2007.

Red Hot Chili Peppers, Inđija, 26.6.2007.

Robert Plant, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 12.7.2007.

Rolling Stones, Beograd, Ušće, 14.7.2007.

Singing Loins, Beograd, Akademija, 23.3.2007.

Supersuckers, Beograd, SKC, 1.3.2007.

Type O Negative, Beograd, SKC, 3.7.2007.

2006.

Alex Chilton, Beograd, Dom omladine, 20.4.2006.

Andre Williams, Beograd, SKC, 30.9.2006.

Billy Idol, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 8.7.2006.

Buzzcocks, Beograd, Dom omladine, 3.6.2006.

Cardigans, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 6.7.2006.

Cult, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 6.7.2006.

Franz Ferdinand, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 6.7.2006.

Howe Gelb, Beograd, Dom omladine, 5.11.2006.

Joan As Police Woman, Beograd, Dom omladine, 16.10.2006.

Lambchop, Beograd, Dom omladine, 1.12.2006.

Lou Reed, Beograd, Centar Sava, 15.3.2006.

Morissey, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 7.7.2006.

Pearl Jam, Zagreb, Dom sportova, 26.9.2006.

Pet Shop Boys, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 9.7.2006.

Pixies, Zagreb, Šalata, 16.7.2006.

Scissor Sisters, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 9.7.2006.

Sisters of Mercy, Beograd, Stadion Tašmajdan, 13.6.2006.

Soulfly, Beograd, SKC, 2.3.2006.

Sting, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, 19.6.2006.

Suzanne Vega, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 6.7.2006.

2005.

Dirtbombs, Beograd, Dom omladine, 4.6.2005.

Jamiroquai, Beograd, Sajam, 21.6.2005.

Jason Molina & Magnolia Electric Co., Beograd, Dom omladine, 20.6.2005.

Jon Spencer Blues Explosion, Beograd, Dom omladine, 11.5.2005.

Jonathan Richman, Beograd, Dom omladine, 17.4.2005.

Kraftwerk, Beograd, Stadion Tašmajdan, 11.6.2005.

Megadeth, Beograd, bašta SKC, 12.6.2005.

Mercury Rev, Beograd, Dom omladine, 30.11.2005.

Nomeansno, Beograd, SKC, 4.7.2005.

Paradise Lost, Beograd, SKC, 24.5.2005.

R.E.M., Beograd, Sajam, 21.1.2005.

Steve Wynn, Beograd, Dom omladine, 21.9.2005.

2004.

Iggy & The Stooges, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 4.7.2004.

Massive Attack, Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Exit, 1.7.2004.

Metallica, Beograd, Stadion Partizana, 15.6.2004.

Violent Femmes, Beograd, bašta SKC, 25.4.2004.

2003.

Deep Purple, Beograd, Sajam, 7.12.2003.

Sonic Youth, Beograd, Lido, Echo festival, 14.7.2003.

2002.

Manu Chao, Beograd, Stadion Tašmajdan, 1.6.2002.

Motorhead, Beograd, Stadion Tašmajdan, 26.7.2002.

1995.

Prodigy, Beograd, Pionir, 8.12.1995.

Nažalost, sticajem raznih okolnosti, propustio sam neke bendove koje bih rado gledao uživo, a svirali su u Beogradu: AC DC, Iron Maiden, Nick Cave, Mark Knopfler, Bonnie Prince Billy, Grant Hart, Marah, Teenage Fanclub...

Hvala na pažnji, ne zaboravite da glasate.

Ringe raja u Japanu

2011-03-18T20:00:00.010+01:00

Saosećanju i divljenju narodu Japana pridružimo i ovaj snimak. Napravila ga je pre nekoliko godina moja drugarica Bojana dok je tamo predavala engleski. Ova deca su bila njeni đaci, i ovako su je ispratili.

Sinoć, sa kumom i zetom, nekako smo ga pomenuli, pogledali ponovo, i zapanjili se koliko je pregleda do sada imao - skoro milion!

Na jednom linku oko 770 hiljada, na drugom oko 160 hiljada. E pa, evo ga i ovde.

Црна шума

2011-03-13T21:20:00.003+01:00

Skromni, lični doprinos povodom otvaranja Virtuelnog muzeja Zorana Đinđića. Ovo je tekst koji sam napisao marta 2006. za šabački nedeljnik "Glas Podrinja". Objavljen je u rubrici putopisa koju sam tada honorarno uređivao. Ćirilica koja sledi i odskače od dizajna bloga nema posebno značenje - novine su ćirilične pa mi je tako i u arhivi, prenosim neizmenjeno.
______________________________

Бамби је рођен у шуми, тамо одраста и сазрева – учи да хода по снегу, бежи од ловаца, заљубљује се, помаже слабијим животињама да се избаве из пожара... Присећамо се овог Дизнијевог анимираног филма из 1942. и приче Феликса Салтена по којој је филм направљен, док 12. марта ове године гледамо фотографије које смо давног постпетооктобарског децембра 2000. године снимили у главном граду Немачке.

Поглед и сећање застају нарочито на једној фотографији. На њој су снимљени људи како испред хотела у непосредној близини Бранденбуршке капије чекају да преко црвеног тепиха из хола изађу Џенифер Лопез, Сандра Булок, Франц Бекенбауер и Том Џонс. Датум је 9. децембар, дан након свечане доделе награде Бамби за 2000-ту. Ова немачка награда додељује се од 1948. године за достигнућа у области филма, од средине шездесетих и за успехе на телевизији, а данас представља признање и за посебне резултате у разним другим областима забаве, медија, спорта, али и политике. Неки од прошлогодишњих добитника су и председник ФИФЕ Јозеф Блатер, певачица Мараја Кери и чувени фудбалер Пеле.

На фотографији коју гледамо, поменути обожаваоци, чекајући да се појаве филмске и музичке звезде, забележени су у тренутку у којем поздрављају једну политичку звезду, такође награђену претходне вечери Бамбијем – за главну улогу у организовању револуције у Србији 5. октобра 2000. године.

Наш фотоапарат шкљоцнуо је тог дана у тренутку кад је Зоран Ђинђић излазио из хотела у којем су били смештени добитници. Данас покојни и бивши, а тада енергични и будући премијер Србије, препознатљивим хитрим кораком изашао је из хотела и насмејан ушао у аутомобил. Претпостављамо да је отишао у Србију.

Присећамо се како је почео тај наш берлински дан. Неочекивану паузу у програму стручног усавршавања због којег смо тих дана били у Берлину, без много двоумљења одлучили смо да искористимо за шетњу по центру града. Предбожићна атмосфера осећала се на сваком кораку. Украшени излози, мини-вашари, улични музичари гушће распоређени него обично... Берлин је те године био и велико градилиште, као Шабац прошле. Берлински кранови били су украшени разнобојним светлима, а разгледнице са сликaмa високих, шарених и светлећих кранова у сумрак биле су међу најпопуларнијим тих дана у Берлину. Дух промена и визија града након завршетка реконструкције били су толико снажни да на блато по којем смо газили у скоро свакој улици нисмо обраћали нимало пажње.

У близини Бундестага и Бранденбуршке капије угледали смо масу људи. Заинтригирани, приближили смо се хотелу испред којег је маса била и видели да људи стоје око пролаза какве обично виђамо на телевизији приликом доделе Оскара и сличних дешавања.

Одједном, испред нас се створио Ђинђић. У тренутку схватамо шта се дешава, али не успевамо ни да макар довикнемо: „Браво Зоране“. Ђинђић је већ отишао.

Фотоапарат је био концентрисанији и шкљоцнуо је. Сада повремено погледамо ту фотографију. Иако смо Зорана Ђинђића пре тога видели много пута уживо на разним демонстрацијама, некако је ипак то парче фотографског папира постало прва слика коју видимо кад помислимо на овог убијеног човека.

А Берлин... Пар недеља проведених тамо, у том граду где дух болесне поделе зидом полако нестаје, везује се у нашим сећањима за бронзаног Бамбија, високог 28 и дугачког 20 центиметара, са осамнаестокаратном позлатом, вредног три хиљаде евра. Тог Бамбија, осим Ђинђића, добили су и Шон Конери, Дејвид Коперфилд, Ален Делон, Катрин Денев, немачка фудбалска репрезентација, Мајкл Даглас, Харисон Форд, Штефи Граф, Одри Хепберн, Настасја Кински, Кајли Миног, Грегори Пек, Брижит Бардо, Карл Хајнц Румениге, Клаудија Шифер, Омар Шариф, Мајкл Џексон, Руди Фелер, Мухамед Али, Нелсон Мандела, да не помињемо бројне књижевнике и научнике. Занимљиво подсећање на дане када је изгледало да ће Србија бити свет.

А Бамби из приче... Трчкара вероватно у круг по српској црној шуми.

Bečka muzika

2011-03-12T10:02:00.003+01:00

Ko i dalje kupuje audio diskove a zatekne se u Beču, evo mape na kojoj sam označio nekoliko muzičkih radnji. U njima je i veliki izbor ploča. Ima svih žanrova.

U Beč putujem 2-3 puta godišnje, poslom. Obično doputujem jutarnjim letom i vratim se večernjim, ali ovog puta sam imao i nekoliko slobodnih sati pa sam se unapred pripremio, jer inače niko od Bečlija koje sam ranije pitao baš i ne zna gde su specijalizovane muzičke prodavnice. Opisi su preuzeti sa stranice na kojoj sam pronašao informacije. Četrdesetak radnji je tamo opisano. Neke su second hand. Ovde je sedam.

CD šopovi u okolini Mariahilfer Strasse

2. Rave Up. Specialist independent shop for all styles. Established over 20 years ago, and by now the most competent shop for everything non-mainstream. Definitely a place to check out. Hofmühlgasse 1.

3. Saturn Gerngross. Good choice for all genres. Nothing too outlandish, but always worth a try. Mariahilfer Strasse 42-48, 4th floor.

4. Musik und so. Weird shop with a very strange selection of titles. They also sell posters and furniture. Very unpredictable, no real focus, occasionally good for unexpected discoveries. Webgasse 41.

5. Tom Cat. All sorts of things. Stumpergasse 51.

6. Scout Records. Very good selection. Lots of real collectors' items, though these are often a bit pricey. Be sure to also check out the cardboard boxes under the shelves and the special offers in the back room. They also have a regular stall at the Wienzeile flea market, where they sell records that they do not have on display in the shop. Best for: 70s rock, jazz. Capistrangasse 3.

7. Sing-Sing. All sorts of stuff, a bit unpredictable, but worth checking out. Neustiftgasse 19.

8. Moses Records. Good selection, very fair prices, and the junk is tucked away in bargain bins in the back room. Has a little bit of everything, and is always good for surprise finds. Best for: rock, jazz. Lerchenfelder Strasse 33.

Radnje 4 i 5 su bile zatvorene kad sam prošao pored njih, a zadržao sam se u radnji 2, koja ima zaista impresivan izbor. Međutim, kupovina je obavljena u trojci, koja je znatno povoljnija. Neki diskovi koji u Rave Up-u koštaju 13 evra, u Saturnu su 7. Dosta diskova je na promotivnim cenama, tako da sam kupio nekoliko odličnih albuma za 5-7 evra po disku, a pakovanja sa dva albuma za 8-10. Dupli diskovi su 7-10. Box set sa 5 CD-a 20.

Deo kupljenih diskova je specijalno za potrebe ovog bloga i uslikan :)

Novo na polici

Trent Reznor

2011-03-02T23:52:00.003+01:00

Danas sam shvatio da je Trent Reznor, mojoj generaciji najpoznatiji po bendu Nine Inch Nails, dobio Oskara za najbolju originalnu muziku, za film Social Network. Što reče na dodeli: "This is really happening...".

O suštinskoj relevantnosti Oskara ne znam mnogo. Znam samo da su neki filmovi koji su mi se veoma svideli dobijali Oskara, kao i da su ga dobijali neki veoma glupi filmovi. Vest me je u svakom slučaju oduševila.

Trent Reznor time u mojim očima postaje još jedinstveniji lik nego što je bio do sada:

1. Nine Inch Nails su, između ostalog, snimili album "The Downward Spiral", koji je istovremeno kultni, komercijalan, naporan za često slušanje i briljantan.

2. Napisao je genijalnu pesmu "Hurt". U godini pred smrt obradio ju je Johnny Cash, i to tako da je odmah stala rame uz rame sa njegovim klasicima iz prethodnih decenija, možda ih i prevazišla.

3. Dobio Oskara pre neki dan.

Sa pomenutog albuma, March of the Pigs:

RTSoul

2011-02-27T08:18:00.004+01:00

O, kakvo je iznenađenje sinoć priredio RTS! Već je izbor kompozitora za pesmu koja će predstavljati Srbiju na Evroviziji govorio da će biti manje kretenizma nego što smo navikli, ali sa prvim taktovima pesme koja je posle i pobedila, upitao sam se da li gledam HRT ili RTS, jer ipak smo navikli da na HRT-u gledamo pevače koji umeju da pevaju, i pesme koje su pristojni mejnstrim, čak i kad su bezveznjikave, a ne na RTS-u.

Pri tome ne govorim o Dori ili Evroviziji, gde je po definiciji stepen kretenizma uvećan, već o proseku koji imaju u redovnom programu. Uzgred, sinoć je HRT mnogo više zvučao po standardu RTS-a (bar oni delovi na koje sam naleteo): mutant-pop ljigavog izvođenja...

Pobednička kompozicija - retro soul pesmica u Motown duhu, vesela koreografija, dobro odsvirano i otpevano (plejbek), bez trunke etno-budalaština. Supremes su bili prva asocijacija.

I ostatak emisije je bio nešto iznad proseka: uglavnom pevačice i pevači koji zaista i umeju da pevaju, uživo pevanje i sviranje, podnošljive pop pesme koje je komponovala porodica Kovač, veliki bend...

Naravno, nije bilo lako istrpeti baš sve sinoć, pomenimo samo jadnu ljubičastu scenografiju u studiju, i nezaobilaznu Jelenu Tomašević (ona ume da peva, i deluje kao pristojna osoba, naročito u poređenju sa ostatkom estrade, ali nekako...).

Sve u svemu, tek kada se uradi nešto pristojno, razmere koliko je sve ostalo nepristojno postaju ogromne, što je veoma tužno. RTS će valjda nastaviti da se trudi u tom pravcu, makar da povremeno nešto ok emituje. Nije sinoćna emisija bila prvi slučaj. Već duže vreme na RTS 2 ima zanimljivih sadržaja, kažu i da nije loš novi serijal "Na slovo na slovo", a skrenuo bih pažnju i da odnedavno Jutarnji dnevnik u 8 povremeno vodi neuobičajeno nenametljiva i kvalitetna voditeljka, nisam zapamtio kao se zove, dodaću naknadno.

A koliko je Srbija uživala sinoć? Čini mi se da je puno uživala, ali ne uz RTS. Naime, ukupan broj glasova za sve tri takmičarske pesme bio je oko 25 hiljada. Mislim da u sličnim prilikama broj glasova obično bude znatno veći. Na Pinku je paralelno emitovan najpre Dvor pa Zvezde Granda.

Pobedničku pesmu ovde neću kačiti, to će već učiniti hiljade devojčica na FB. Muzička pratnja ovom postu neka bude bend čiji je zvuk takođe zasnovan na zvuku Motown kompozitora i izvođača, samo sa garažnim pristupom. Uskoro sledeći post, naslov će biti "Nož za teglu", ili tako nekako...

Hajvej Džef

2011-02-13T21:19:00.004+01:00

Dosta kantri muzike i romantični zaplet s delimičnim hepiendom. Kome ovo ne zvuči bezveze, neka pogleda film "Crazy Heart". Ja sam se danas baš lepo proveo.

Džef Bridžis igra matorog kantri muzičara na turneji po raznim rupama. Svideo mi se internet-podatak: režiser je glavnom glumcu objašnjavao da bi, da je karakter kog igra stvarni muzičar, on bio peti član grupe The Highwaymen.

Za film sam čuo na novopokrenutom blogu "mjuza... fuca..." mog druga Đoleta.

Intervju s Mikijem Manojlovićem: O časnim idejama

2011-01-29T07:49:00.002+01:00

Intervju sam uradio pre nekoliko nedelja za kompanijski interni časopis. Originalni naslov je bio: "Velika ili mala, banka ne sme da ima industrijski odnos prema klijentu". Hvala g. Manojloviću na saglasnosti da bude objavljen i ovde, kao i Andrei iz Executive Group na koordinaciji cele priče.

--------
Znamo ga kao glumca, ali se on sve češće predstavlja kao predsednik „Radionice integracije“. Miki Manojlović govori o saradnji sa Erste Fondacijom, ulaganju u časne ideje, i otkriva svoje bankarske korene.

Lično ste inicirali i angažujete se u Radionici integracije, kulturnom centru za stvaralaštvo osoba sa invaliditetom. Zamolili bismo Vas da nam približite tu ideju.

Osvajanje civilizacijskih vrednosti, kao što su Pozorišta za slepe i slabovide i osobe sa drugim vrstama invaliditeta, u dobro uređenim društvima predstavljaju visok domet brige pojedinaca i društva u celini za potrebe marginalizovanih grupa.

Mašta, pokretač svega, pokretač želje za učenjem, proučavanjem, naučnim radom ili lakšim razumevanjem života, za slepe i slabovide i osobe sa raznim vrstama invaliditeta u Srbiji možda nema boljeg saveznika od prenosa ideja u odgovarajuće oblike aktivnosti.

Naša radionica, osnovana kao Udruženje građana „Radionica integracije“, zasnovana je na svesti i mogućnostima članova da dobrotvornim radom pomognu različite načine integracija u našem društvu i podstaknu oblike saradnje između ljudi, društvenih grupa, organizacija i pažljivo odabranih pojedinaca, bez obzira na njihovo obrazovanje, društveni status, versku i nacionalnu pripadnost. Posebnu pažnju „Radionica integracije“ želi da posveti saradnji i zajedničkom radu sa sličnim organizacijama zemalja u regionu.

Iako ste za projekat obezbedili i donacije, to ipak nije dovoljno za kontinuitet u radu. I dalje se Radionica integracije pretežno finansira iz vaših sopstvenih sredstava, kao i sredstava ostalih ljudi uključenih u projekat. Koliko su i zbog čega u ovakvim stvarima bitne individualne donacije, lični angažman svakog čoveka, i to ne samo finansijski, bilo da je u pitanju javnosti poznata ličnost ili ne?

Svet unapređuju pojedinci koji su svojim idejama i radom u stanju da pokrenu ozbiljne pozitivne procese. Poznate ličnosti koje nemaju kapacitet delanja u korist drugih pojedinaca, grupa i šire društvene zajednice, ostaju u svetu svojih profesionalnih dometa, koji mogu biti veoma visoki, ali koji nisu na pragu danas izuzetno važnog razvijanja i pretakanja svojih talenata u druge oblike korisnog javnog delovanja. Snažni individualci su ti kojima nije strano da ulože sebe u časne ideje i praksu.

Vaša karijera je internacionalna. Kada duže vreme provedete van Srbije, kako vam se čini život u njoj? Kako ocenjujete domaću umetnost iz te perspektive?

Ne bi bilo moje participacije u evropskoj i svetskoj kinematografiji bez mojih roditelja, vaspitanja, ovdašnje škole, fakulteta, brzog starta u pozorišnom životu Beograda, iskorišćenih šansi koje sam dobijao na vreme u pozorištima, televiziji i na filmu Jugoslavije. Ogromna prednost koju sam stekao protiv svoje volje je bio moj dečački život u pozorišnom okruženju. Primeri načina života, rada, kreativnosti velikih umetnika koje sam radoznalo posmatrao stvorili su vrstu iskustava koje nisam morao da stičem proverom sopstvenih. Avantura u koju sam se upustio i danas traje zarad moje radoznalosti i sreće da sam se formirao u drugačijem vremenu od današnjeg. Danas razumevanje važnosti kulture, preduslova bilo kakvog napretka, društvenog i ličnog ulaganja u kulturu, ne postoji. Razloga ima previše da bismo ovom prilikom analizirali ijedan od njih. Što bi se popularno reklo, „jednostavno“, situacija je očajna. Umetnost nam se povukla u autoegzil prirodnim refleksom samoodržanja.

Čiji način stvaranja umetnosti vam najviše odgovara, bilo da je reč generalno o „kinematografijama“, pozorišnim scenama, ili pojedincima s kojima sarađujete?

Pozorište, film, televizija, gluma ako hoćete, jesu način mišljenja koji se uvek drugim procesima pretvara u formu koja može biti umetnost. Nema načina koji bi unapred mogao da se odredi kao pravi, najbolji, jedini... Razmena, istinska razmena svih učesnika u procesu stvaranja je način koji mi jedini odgovara.

Od dosadašnjih pozorišnih i filmskih ostvarenja u kojima ste učestvovali, da li imate omiljeni lik, repliku, scenu…?

Nemam ništa omiljenije od sadašnjih i budućih projekata, u koje ulazim s ljubavlju i svom snagom.

Kakva su vaša iskustva s bankama?

Imam i dobra i manje dobra iskustva sa bankama. Smatram važnim, budući da sam u inostranstvu bio klijent i malih i najvećih banaka, da se banka, ma kako velika bila, ne sme „industrijski“ odnositi prema klijentu. Ulagač treba da uživa ljubaznost i vreme svih kojima se obrati, u malom ili velikom bankarskom sistemu.

Koje bankarske proizvode koristite?

Nemam talenat za materijalne investicije koje donose dobit. Koristio sam kredite, kartice i oročavao novac. Dovoljno za jednog čoveka prosečnog dara za finansijske transakcije. Kako je to čudno, kako talenat nije uvek nasledan budući da je moj pradeda Petar Manojlovič bio prvi direktor Srpske narodne banke u vreme kad je Đorđe Vajfert bio njen predsednik. Njegov portret i danas krasi prostorije Narodne banke Srbije u ulici Kralja Petra u Beogradu.

Već nekoliko godina sarađujete na projektu "Nagrada za društvene integracije" Erste Fondacije. Kako je došlo do te saradnje i kakav je po Vašem mišljenju značaj te nagrade za region i Srbiju?

Predstavnici Erste Fondacije su me kontaktirali i sve je odmah bilo jasno. Erste fondacija ima izuzetno važnu integracionu ulogu u jugoistočnom delu Evrope. Napor koji ulažu oni koji razumeju šta integracija sve podrazumeva za pojedinca i društvene zajednice zemalja koje pokušavaju da primene osvojene civilizacijske vrednosti, nikako nije malen. Naprotiv, on se iz godine u godinu pojačava, s razlozima utemeljenim na važnim rezultatima pojedinaca i grupa, ohrabrenim i Erste brigom za evropsku zajedničku budućnost. Srbija dovoljno dugo prolazi kroz težak period, da bi njen kulturni i politički establišment morao da shvati vrstu neophodnih društvenih angažmana i počne da dostojno vrši obaveze koje svaki intelektualac, ozbiljan političar, misleće biće ima pred sobom u ovom neveselom i uprljanom vremenu. Kada broj hrabrih, nesebičnih, sposobnih ljudi naraste do trenutka u kojem će naša društvena zajednica da prestane da se bavi nepopravljivom prošlošću već popravljivom sadašnjošću, biće ostvaren jedan od važnih ciljeva na kojim radimo svi mi koji razumemo, možemo i umemo, kao i napori koje ulaže Erste Fondacija u sve što integracija sobom nosi.

Davanje krvi, dobrovoljno

2011-01-18T21:52:00.001+01:00

Danas sam treći put dao krv. I nije neki uspeh za tri i po decenije. Još ako se uračuna da sam u samo jednom od ova tri navrata uspeo da dam punu dozu, rezultat je prepolovljen.

Ipak, verujem da i to vredi. Pretpostavljam da većina ljudi krv ne daje zbog lenjosti, straha, sebičnosti... To su svakako i moji razlozi.

Sva tri davanja su bila u prethodne dve-tri godine. Do promene dotadašnje neaktivnosti nije došlo ni zbog kakvog konkretnog događaja, već sam naterao sebe da se potrudim oko te nedvosmisleno potrebne i moralne stvari. Dosta je olakšalo i to što kompanija u kojoj radim organizuje dolazak ekipe Instituta za tranfuziju krvi na posao.

Ništa ne boli, poziv "ulepšajte dan sebi i drugima" je apsolutno OK, a dobija se i majica, veoma udobna za spavanje i vožnju.

Daaaaaaaj krrrrvvvvvv!

Bambi za odrasle

2011-01-12T19:44:00.002+01:00

Šta je blizu srcu rokenrola skoro kao Partibrejkersi, uvrnutosti panka skoro kao Ramonsi, ne liči ni na jedne ni na druge, a još ima i šarmantnu basistkinju?

Po mom znanju i mišljenju, odgovor je samo jedan, i glasi: Bambi Molesters.

Ovaj bend iz Hrvatske ponovo svira u Beogradu 29. januara u Gun Club-u. Retko slušam njihove studijske albume, ali dva koncerta Bambi Molestersa na kojima sam do sada bio, prvi na Akademiji, drugi u SKC-u, spadaju u najuzbudljivije svirke u mojoj "koncertnoj" karijeri.

Ne znam da li npr. kovanica surf-punk'n'roll može da približi njihovu muziku nekom ko ih nije slušao. Snimci sigurno ne mogu da prenesu energiju koju stvaraju, čak sam mislio da ne linkujem ništa uz post, al' ipak evo, što se kaže, malo atmosfere s Youtube-a:

Vidimo se 29-og :)

Limun u p, p u rernu

2011-01-09T09:18:00.005+01:00

Praznicima inspirisana tema. Ukus pečene piletine koji pamtim iz detinjstva najlakše postižem tako što pile samo posolim, ubacim jedan ili dva limuna u njega i bez ulja ili bilo kakvih drugih dodataka pečem otprilike jedan sat na 220 stepeni, u prethodno zagrejanoj rerni.

Čini mi se da je Voki Kostić popularisao ovaj recept kod nas.

Budući da me pomalo grize savest što i dalje jedem meso, a već dugo smatram da na ovom nivou razvoja dela sveta u kom živimo više nije neophodno da ubijamo životinje da bismo preživeli, ilustracija uz ovaj tekstić je samo - limun.

Koga ne mrzi, neka u komentarima upiše još neki dobar i jednostavan recept.

Hitorama

2010-12-31T08:01:00.012+01:00

Iako je nakon "zbog da jedeš g / neću takvu najavu" incidenta Hitorama bila poprilično pominjana u štampanim medijima te joj nije potrebna ova skromna promocija, ipak ću napisati par reči o emisiji, jer imam utisak da mnogi iz moje okoline kojima bi se ona mogla svideti još nisu stekli naviku da je gledaju.

Po tome što nekoliko bendova svira uživo na dobrom ozvučenju, što su voditelji (scenario), kad se sve sabere, uglavnom dovoljno duhoviti, što je u studiju publika, Hitorama podseća na savršenu Later With Jools Holland.

Ne bih da nabrajam šta Hitorama nema a Later ima, već ističem obrnuto - Hitorama ima voditeljski par Hrvatica / Srbin, mnoštvo fazona na toj osnovi, priloge iz Ljubljane, Sarajeva, Skoplja, Beograda i Zagreba i gomilu, nazovimo ih tako, novih i starih YU bendova. Prilozi iz lokalnih centara su uglavnom titlovani. I u jednom i u drugom slučaju je vrlo zabavno slušati te jezike.

Termini u kojima se emituje su savršeni: petak u 20h (premijera), nedelja u 17h, i još jedan termin u utorak ili sredu. Nedeljom, odmah posle Hitorame se emituje Domaćica, lista domaćih spotova (kad kažem domaćih, mislim regionalnih, iz ex-YU), gde se može videti mnogo novih bendova, manje ili više zanimljivih, ali sasvim slušljivih, i poneki zanimljiv spot.

Hitorama je počela da se emituje krajem novembra 2010, a ja je pratim od druge emisije. Do sada su u Hitorami svirali: Dubioza kolektiv, Massimo, Sevdah Baby, Elvis Jackson, Kandžija, Zemlja Gruva, Karolina Gočeva, Psihomodo pop, Aleksandra Kovač, Bei The Fish, Kanda Kodža i Nebojša, Svi na pod, Laka, Ana Stanić, Nipplepeople, S.A.R.S. i Murat & Jose band.

Večeras u 20h će biti emitovana incidentna emisija s početka teksta.

Na kojoj televiziji? MTV. Uživanje, baš kao da ga i dalje gledamo preko Trećeg kanala. Ha, i da smo 20 godina mlađi.

Ovde je veb-stranica emisije.

Na ovom linku Psihomodo pop sviraju u Hitorami.

Čudo od Ante

2010-12-29T19:24:00.016+01:00

Poskokova Draga, visoko u brdima iznad Splita. Krešimir, Branimir, Zvonimir i Domagoj su četiri sina Joze Poskoka. Preci su im bili hajduci i šverceri.

Poskoci i u doba Interneta žive slično. Struju nisu platili od 1984. Mladiću iz Elektrodistribucije koji kreće da im isključi struju, stari kolega Nediljko kaže: "Mali, sve san ti reka. Ako si pametan, ne petljaj se u tu stvar. Ostavi Poskokovu Dragu na miru. Zaboravi da si ikada čuja za nju".

Čitanje narednih dvestotinak stranica je čisto uživanje, posebno onima koji koji su odrasli na stripovima, ili letuju u Hrvatskoj. To nagoveštava i naslovna stranica. Reč koja se najčešće pominje u prikazima knjige je - urnebesno!

A kojim putem sam ja došao do Poskokove Drage? Jednoga dana, otišao sam u knjižaru da kupim "Historijsku čitanku" Miljenka Jergovića, za poklon. Već sam je bio pročitao i znao sam da će biti dobar, ako ne i odličan izbor. "Historijska čitanka" je, u knjižari u koju sam ušao, bila upakovana zajedno sa knjigom "Građanin pokorni", autora Ante Tomića. Miljenko za 300-i-nešto dinara, Ante za dž. Nikad čuo ni za njega ni za knjigu. Historijsku čitanku sam poklonio a Ante je na polici odležao jedno godinu dana. Onda sam ga poneo na more. I pročitao. Građanin pokorni je zbirka njegovih kolumni iz, čini mi se, Jutarnjeg lista. Nešto toliko duhovito, a "na mestu", odavno nisam bio pročitao. Najjednostavnije ga opisujem kao hrvatskog Teofila Pančića, a mojim bližnjima je dobro poznata tvrdnja da bih potpisao svaki Teofilov stav koji sam ikada pročitao.

Vredi zabeležiti da je primerak Poskokove Drage koji sam pročitao uzet iz zemunske biblioteke. Ima ljudi koji i dalje idu u biblioteke, što je fenomenalno. U ovom slučaju to je moja supruga.

- Idem u biblioteku, hoćeš da ti uzmem nešto?
- E, ajd uzmi nešto od Ante Tomića...

U subotu uzeta, do nedelje pročitana. U sredu bila tema prvog posta na blogu, pokrenutom što iz zabave, što iz realne potrebe da se nešto korisno ili zanimljivo uradi.

Izdavač knjige: Rende.

Za pretplatnike Vremena, na ovom linku je tekst Teofila Pančića o knjizi (pročitao ga kad je objavljen; knjiga se učinila zanimljivom; u međuvremenu zaboravljen; sad ga moram ponovo pročitati).

Knjiga počinje stihovima Steve Earle-a.